KRATKI IZVEŠTAJ ” TIHA MIGRACIJA SRBA”

Na osnovu svakodnevnog i tihog odlaska mladih ljudi u potrazi za boljim, kvalitetnijim i bezbednijim životom, kao i za većom mogućnošću napredovanja u školovanju i karijeri pokrenuli smo istraživanje o tzv. tihoj migraciji Srba sa Kosova. Sproveli smo kratke razgovore sa studentima koji studiraju na Univerzitetu u Prištini, smeštenom u Mitrovici, ali i sa studentima koji studiraju u Beogradu ili nekom drugom gradu u centralnoj Srbiji. Takođe, ciljna grupa našeg istraživanja su bili srednjoškolci završnih razreda sa teritorije opštine Gračanica. Razlog koji nas je naveo da pokrenemo ovako istraživanje je činjenica da se u poslednje tri godine, skoro svi srednjoškolci koji završavaju školovanje odlučuju da svoje školovanje nastave na Univerzitetima u centralnoj Srbiji, pa čak i u inostranstvu. Do ovih navoda smo došli kroz razgovore sa srednjoškolcima koji su bili deo naših aktivnosti, a koje smo intezivirali u poslednjih godinu dana.

Migracioni tokovi u regionu

Analitičko-istraživački centar Galup iz SAD je između 2015. i 2017. godine intervjuisao gotovo pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta. Od zemalja u okruženju najgori indeks „odliva mozgova“ beleži Kosovo sa 42 odsto, slede Bosna i Hercegovina i Albanija sa 32 odsto populacije koja bi mogla napustiti zemlju, a prati ih Makedonija sa 30 odsto. Prema rezultatima ovog istraživanja, a koje je objavila televizija N1, pokazalo se da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, i 27 odsto školovane populacije, odnosno visoko-obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju.

Podaci za stanovništvo Kosova su odvojeni i znatno lošiji – ukupni gubitak za populaciju Kosova meri se sa čak 42 procenta u šta je uključeno 43 odsto školovanih i 48 odsto mladih koji žele da se isele u neke od razvijenijih zemalja. Ovako loš rezultat – sa indeksom „gubitka“ populacije od 42 odsto – ubedljivo je najgori na Balkanu, a i jedan od najgorih na svetu.

Istraživanje pokazuje da je upravo Balkan, osim pojedinačnih zemalja koje su pogođene ratom i siromaštvom i nestabilnim društveno-političkim situacijama, teritorija sa koje se stanovništvo masovno iseljava, dok same države ne preduzimaju ili nedovoljno dobro sprovode mere kojima bi sprečile „odliv mozgova“ ili omogućile „priliv“ građana drugih zemalja.

Istraživanje o migracijama među mladima u opštini Gračanica

Mreža za građanski aktivizam je u poslednja dva meseca sprovela kratko istraživanje među srednjoškolcima i studentima u opštini Gračanica. Za istraživanje smo koristili kvalitativnu metodu, u fokus grupama i individulanim intervjuima sa članovima pomenutih ciljnih grupa. Svrha fokus grupa i intervjua je bila razmatranje pitanja planova za školovanje i život mladih ljudi, razlozi za odluke koje su donete i stavovi roditelja mladih ljudi, uz podsticaj njihovog samostalnog razmišljanja i utisaka koje imaju. Ukupno je intervjuisano oko 20 studenata i 50 srednjoškolaca u završnim razredima.

Stavovi studenata

U najvećem broju slučajeva studenti, bez obzira da li trenutno studiraju u Mitrovici ili u gradovima centralne Srbije, ne planiraju da svoj život i profesionalnu karijeru nastave u Gračanici. Ovde postoji tihi odlazak ljudi manje buran nego ranije, izazvan neizvesnošću i veoma lošim uslovima za egzistenciju. Mali je broj mladih ljudi koji imaju sigurna zaposlenja od kojih mogu da žive, roditelje brine bezbednosna situacija i često se trude da svojoj deci obezbede normalnu budućnost, sa ciljem da izbegnu situacije koje su sami proživeli. Mladi ljudi najčešće odlaze u potrazi za poslom i boljim uslovima za studiranje, međutim primećuje se da i starija populacija odlazi pre svega zbog boljih uslova i sigurnosti svoje porodice.

Sudenti iz Mitrovice istaču da nakon završetka studija, planiraju da se presele u Beograd ili Novi Sad kako bi lakše došli do posla u struci, ali ne isključuje mogućnost da odu u neku od zemalja EU.  Takođe, student iz Gušterice kao budući inženjer elektrotehnike ne vidi budućnost na Kosovu jer kako kaže: „nemamo adekvatan  gradski saobraćaj koji bi olakšao kretanje u našoj opštini, a za neke druge uslove da ne pricam“. Analizirajući trenutno stanje, studenti iz sela oko Gračanice kažu da su u srednjoškolskom životu zbog nedostatka prevoza propustili veliki broj kulturnih i edukativnih dešavanja u Gračanici, jer zavise od stopiranja kao jedino sredstvo prevoza za one koji nemaju svoja vozila.

Postoje pojedinci koji, iako svesni da je nedostatak poslova jedan od razloga odlaska mladih, trenutno ne razmišljaju o odlasku već planiraju da otvore svoj privatni biznis, nadajući se da će opštinske vlasti u jednom trenutku rešiti neke od problema mladih i tako stvoriti bar osnovne uslove za opstanak.

Student prve godine studija, koja je rešila da svoje školovanje nastavi u Beogradu kaže: „Odrasla sam u maloj sredini gde nisam imala uslove koje su moji vršnjaci po gradovima imali. Moje i detinjstvo mojih vršnjaka u Lapljem Selu se svodilo na školu. Za nastavak školovanja Beograd je bila po meni najbolja opcija jer sam uvidela da je Pravni fakultet Beogradskog Univerziteta najbolji u našoj zemlji, pruža najbolje uslove za studiranje i mogućnosti da se već za vreme studija studenti i praktično upoznaju sa radom najviših državnih i sudskih organa.“ Što se tiče profesionalne karijere, smatra da je moguće napraviti na Kosovu, međutim ne i za karijeru kakvu ona planira, što navodi da svoj život planira u Beogradu.

Podrška roditelja ne izostaje jer su svesni da je nemoguće naći posao u struci. Drugi veliki razlog za podršku roditelja za odlazak dece je problem bezbednosne situacije koja se političkim dešavanjima samo pogoršava. Kada je u pitanju podrška roditelja za odlazak mladih ljudi sa Kosova, situacija se drastično promenila u poslednje dve godine. Ranije su roditelji uglavnom, insistirali da mladi studiraju u Mitrovici sa ciljem da će nakon studija nastaviti život u Gračanici i okolini. Međutim, a to je posebno primetno i povezano sa poslednjim dešavanjima u Mitrivici i tezijama koje su stvorene među stanovništvom, mišljenja roditelja se naglo menjaju o tome gde bi njihova deca trebala živeti nakon studija.

Uglavnom se svi studenti slažu da je nemogućnost zaposlenja najveći razlog za odlazak mladih ljudi, ali i bezbednosna situacija koja se menja iz dana u dan veoma važan faktor. Te da veruju da nije i male su šanse da će biti „100% sigurno“. Na pitanje da li znaju nekog ko se odselio u centralnu Srbiju i iz kog razloga, kažu da znaju mnogo onih koji su se odselili zbog posla i da ne veruju da će se vratiti, čak iako se nešto promeni na bolje. Jedan od studenata je naveo primer da su trojica njegovih drugara otišla u Beograd zbog posla, da su uspeli da nađu posao nakon par dana. Drugi je naveo da se njegovo društvo  „prepolovilo“ jer je polovina njih upisala fakultet u Beogradu i Novom Sadu, kaže da je i sam pokušao, ali mu je falilo 3 cm u skok u dalj da upiše jednu oda Akademija u Beogradu.

U ovoj godini se desilo nekoliko situacija, koje su očigledno političkog karaktera, međutim svakako su uticale na život ljudi, jedna od njih je bila inicijativa albanskog stanovništca da se selo Ugljare pripoji opštini Kosovo polje. Iako je brzo demantovana, ova priča je uticala je drastično na odlazaka mladih, čak i čitavih porodica tvrdi jedan od studenata iz Ugljara. On još kaže da je veliki broj mladih ljudi otišao u poslednjih godinu dana i da je to primetno u selu.  I pored svega, postoje pojedinci koji kažu da je želja za ostankom velika i kad bi se stvorili bolji uslovi za život smanjilo bi se razmišljanje o odlasku.

Jedan od studenata završnih godina fakulteta kaže da je odluka njegove generacije bila studiranje u Mitrovici. „Svi smo studirali na fakultetima u Mitrovici, ali nas je vrlo malo ostalo ovde, većina njih je  otišla u veće gradove Srbije u potrazi za poslom. Iako su ovde pokusavali da se zaposle sa diplomom fakulteta. Čak i studenti koji studiraju u Mitrovici retko dolaze svojim kućama, jer se i tamo oseća drugačija atmosfera od one u Gračanici. Vetar u leđa i velika podrška za ovakve odluke mladima, iako teška srca, su roditelji koji su svesni loše bezbednosne situacije i materijalnih uslova.“

Stavovi srednjoškolaca

U razgovoru sa srednjoškolcima smo uvideli da je, iako je njihova svest razvijena i zrelost na visokom nivou, mišljenje i stav roditelja ima mnogo veću ulogu u odnosu na mlade koji su već studenti. Najćešće, ovi mladi ljudi planiraju da svoje školovanje i život nastave van Kosova. U zavisnosti od škole koju sada pohađaju oni planiraju da upišu fakultete u centralnoj Srbiji. Jedna od učenica kaže da planira da upiše Medicinski fakultet u Nišu, jer smatra da ovde nema budućnost. Smatra da joj je bezbednost ugrožena, ali i da nedostaju osnovne stvari za život, te se njeni planovi ne vezuju za Kosovo i ne planira da se vrati. Pored navedenih stvari, razlozi za odlazak na studije u centralnu Srbiju su i nepostojanje određenih smerova, za zanimanja kojima bi se oni bavili. Neki od srednjoškolaca planiraju da studiraju u Mitrovici, međutim navode da svoj život ne planiraju u Gračanici i okolini. Jedan od glavnih razloga je nemogućnost zaposlenja i to što u gradovima centralne Srbije mogu lakše naći posao za zanimanja koja su odabrali.

Takođe, materijalna situacija porodica navodi neke od njih da možda i odustanu od školovanja, iako su bili voljni da studiraju u Mitrovici, koje je za mlade ljude iz Gračanice i okoline najmanje finansijski zahtevno. Takvi mladi ljudi kažu da razmišljaju o odlasku iz Gračanice u potrazi za poslom, u centralnu Srbiju ili čak i van Srbije.

Važno je napomenuti kako svakodnevna društvena dešavanja, koja su uglavnom politički izazvana, imaju ogroman uticaj na odluke o školovanju i životu ovih mladih ljudi. Naime, svi oni koji su nam rekli da su planirali svoje školovanje u Mitrovici sa idejom da možda nakon toga  ostanu da žive i rade u Gračanici, su naveli da se nakon zadnjih dešavanja i tenzija koje se tamo dešavaju u poslednja dva meseca ih navode da ponovo razmisle i najčešće promene odluku.

Kao što smo već pomenuli u ovom uzrastu i odluke o studiranju veliki uticaj imaju roditelji iz različitih razloga, a prvenstveno zbog materijalne situacije u porodici. Pored toga roditeljima predstavlja stres odlazak njihove dece na školovanje koje je daleko od kuće, zbog svega toga ranijih godina su oni insistirali da mladi upisuju fakultete u Mitrovici. Međutim, ono što je primetno u poslednje dve godine, roditelji su upravo ti koji prvi daju podršku mladima da odu na studije u centralnu Srbiju, čak i van Srbije. A neretko, roditelji su ti koji iniciraju ovakve odluke, a  na prvo mesto kao razlog za ovakve odluke navode bezbedonosnu i političku situaciju.

Na pitanje da li planiraju da se vrate nakon završenog školovanja, mladi uglavnom navode da iz ove perspektive ne znaju da li će situacija biti bolja, da uglavnom svi žele da se vrate ali su svesni nezavidne situacije kakva je danas. Zbog trenutne situacije se odlučuju da odu dalje na školovanje, te da se neće vratiti ukoliko se situacija ne promeni. Međutim, ovde su mišljenja podeljenja, druga polovina njih navodi da se ne bi vratili da žive u Gračanicu bez obzira na to šta se promeni. Naravno, svi oni ostavljaju mogućnost da se neće snaći u novom okruženju i da uvek imaju alternativu da se vrate kod svojih roditelja, međutim to i dalje ne predstavlja njihove primarne planove.

 

Preporuke

  • Da Opština Gračanica, ali i sve druge opštine, stvore bolje ekonomske uslove za pokretanje malih biznisa, kroz subvencionisanje mladih;
  • Organizovanje i pokretanje javnog prevoza na teritoriji opštine;
  • Obezbediti stipendiranje školovanja za studente, uz garancije zapošljavanja nakon studiranja;
  • Da se razvija pogodno okruženje za razvoj privrede, zbog privlačenja investitora;
  • Da se pripradnici političkih struktura uzdrže od izjava i dela koje izazivaju paniku među stanovništvom;
  • Da lokalni političati više izlaze u javnost sa porukama mira i tolerancije, zarad smirivanja napete situacije u kritičnim situacijama i
  • Veća transparentnost u radu na svim ovde navedenim poljima, kako bi se izbegla česta situacija da narod nije upoznat sa naporima koji se sprovode za razvoj društva.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *